Prema basne, prisutni u svakodnevnom životu djece, kratka su književna kazivanja. Njegov glavni cilj je predstaviti poruku, ali s čisto poučnim karakterom morala priče.
Ukratko, likovi su obično životinje ili izmišljeni objekti. Njihove priče ispričane su kako bi zabavile i poučile mališane, istovremeno potičući njihov razvoj i maštu.
A pripovijesti “Lava i miša” pripisuje se Ezopu, u 6. stoljeću pr. C, te uči ne samo najmanje, već i mlade i odrasle, da bez obzira na veličinu, svi trebamo pomagati jedni drugima.
U šumi je sunce izlazilo s neviđenim sjajem. Počeo je novi dan za životinjsko carstvo. A životinje, budeći se, lijeno su zijevale i poželjele jedna drugoj pospano dobro jutro.
"Kako ste, gospođice Sova?"
– Bravo, gospodine Paun!
"Jeste li dobro spavali, dr. Monkey?"
– Kao kralj, Gavião!
Ali radilo se samo o spominjanju kralja kako bi se stvorila zabuna. Svi drhte od Lavlje rike.
– Bože pomozi! reče zmija.
- Trčat ću! rekao je slon.
Svi bježe i šuma se isprazni u policu. Mislim... ostao je samo jedan. Bio je to miš, rastresen, koji se probudio u taj čas, nije ni čuo tu graju. U najvećem spokoju nije ni primijetio da dolazi Kralj lavova, gladan, traži hranu. Kad ga je ugledao, skočio je i zgrabio životinjicu.
– Zašto, pogledajte! - uzviknuo je.
- Kakav ukusan mali miš!
Mali je tek tada shvatio svu opasnost, a njegov je strah bio toliki da se naježio u pupku.
- Nemoj me pojesti, Kralju lavova! reče miš prestravljeno.
- Tako, bez začina, neću dobro okusiti!
Ali zvijer ga je već bila spremna pojesti, kad se miš, jadničak, oglasi posljednji put.
– Molim vas, molim vas, ja jako volim živjeti. Jako sam mlad miš, prerano je umrijeti.
Lav se počešao po grivi, razmišljao na trenutak...
- U pravu si! govorio kasnije.
– Jako si mali!
- Ovaj put te neću pojesti! Dat ću ti još jednu priliku. Uostalom, ova veličina, ne stane mi ni za međuobrok!
– Hvala, Vaše Veličanstvo! s olakšanjem reče miš.
- Još ću vam uzvratiti za dobrotu.
– Ovaj je stvarno dobar! nasmijao se Kralj lavova.
“Tako malo stvorenje s takvim pretenzijama!
I rugajući se jadnom mišu, eto ga, sav impozantan, ne znajući da ga ispred čeka opasnost.
Zamislite da je zvijer, hodajući stazom, iznenada posrnula i upala u zamku. Osjećajući se uhvaćenim, Lav je bio prestravljen. Urlao je, šapama, ali nije bilo koristi.
Baš tada, velikom srećom, ili igrom sudbine, onuda je prolazio naš mali prijatelj. Vidjevši to, odmah je viknuo:
- Ne brini, ja ću te spasiti!
A onda je pregrizao uže i uspio ga osloboditi.
Onaj koji je ovaj put bio zahvalan bio je Lav. Opet je bio slobodan i naučio lekciju:
U najslabije i najmanje ne sumnjajte ni trenutka jer veličina nikad nije bila niti će ikada biti dokument.
