Није ново да лекари и истраживачи упозоравају на опасности само-лијечење а такође и континуирана употреба лекова – понекад без потребе. Ово је један од највећих проблема са којима се модерно друштво суочава.
Овим је откривено да употреба неких лекова може имати разорне последице, као што је трошење можданих ћелија.
види више
Тајна младости? Истраживачи откривају како да преокрену...
„Моћи“ каше: проверите предности овса у…
Према речима стручњака из Аустралијске организације за науку и технологију, употреба лекова за анксиозност може да утиче на дендритске кичме. Они чине део основне структуре у неуронима, што је кључно у активирању можданих ћелија.
Ричард Банати, један од аутора истраживања, категоричан је у погледу закључка студије: постоји снажна сугестија да ови лекови могу да убрзају развој деменције.
Један од лекова коришћених у истраживању био је диазепам. Поред анксиозности, препоручљиво је лечити одвикавање од алкохола, грчеве мишића, нападе и, у неким случајевима, као седатив пре медицинских процедура.
Истраживачи су видели да лек није директно стигао до синапси неурона. Међутим, они су утицали на микроглијалне ћелије, мењајући њихову активност и функцију. Према Банатију, када су везе између неурона нарушене због квара ових ћелија, могуће је да дође до прекида везе у неуронским мрежама.
Дакле, са овим мешањем, чак и ако је суптилно, ствара се плодно окружење за даље напредовање деменције. Такође постоји могућност изазивања јаког замора код пацијента.
Као што је раније речено, студија доводи само до сугестије о односу између континуиране употребе ових лекова и хабања можданих ћелија. Међутим, то је драгоцен увид за научну заједницу и почетак за даље студије – ове детаљније о овој теми.
Штавише, то може бити шанса да се подстакне наука да истражи безбедније третмане анксиозност и сличних поремећаја.
Дипломирао је друштвене комуникације на Федералном универзитету у Гојасу. Страствени су за дигиталне медије, поп културу, технологију, политику и психоанализу.