Очекује се да ће до 2030. године бити бачено око 2,1 милијарда тона хране. Ова изјава долази из новог извештаја Бостон Цонсултинг Гроуп, који је назван „Затварање јаза у погледу отпада од хране“.
Опширније: Без отпада: погледајте 5 савета о томе шта да радите са корама поморанџе
види више
Наранџа није храна са највише витамина Ц
Да ли је боље јести кувана јаја за ручак или вечеру? Сазнајте овде
Према ономе што је објављено, сва ова изгубљена количина хране одговараће приближно 1,5 билиона долара, док имамо више од 840 милиона људи у ситуацији глади. Ово истраживање такође показује да су компаније, владе и невладине организације главни фактори када је у питању сузбијање ове ситуације.
Пратећи ову линију размишљања, БЦГ је покушао да схвати шта је узроковало овај губитак, а такође и расипање хране. Компанија је чак успела да идентификује начине да преокрене ове проблеме, који на крају укључују факторе као што су гранање снабдевања, јавна и приватна сарадња, регулација и такође свест о људи.
Према студији, процењује се да се једна трећина хране на планети расипа или чак губи из године у годину. Овај отпад или губитак се дешава када се храна не користи за потрошњу. Студија је такође истакла да је главни проблем у земљама са ниским и средњим приходима губитак хране, односно да храна не може да изађе ни из фазе производње и транспорта. За земље са највећим приходима, отпад међу малопродајним играчима и потрошачима је највећи проблем.
Код нас, на пример, око 3% све рибе уловљене у Амазону је због несигурних услова транспорта намењено за смеће. Према информацијама које је прикупила глобална хуманитарна организација Ацтион Агаинст Хунгер, „мали фармери, ранчери и рибари успевају да произведу око 70% светске залихе хране“, што значи да су ови извори отпада прилично разнолик.
Заљубљеник у филмове и серије и све што укључује биоскоп. Активни радозналац на мрежама, увек повезан са информацијама о вебу.
