Са све чешћом појавом екстремних временских појава, као што су топлотни таласи, суше, интензивне олује, све је више доказа о климатским променама. Према недавној студији објављеној у часопису Земљина будућност, пројекције указују да ће до 2100. године планета доживети трансформације у својим климатским зонама.
Истраживачи су користили симулације да анализирају ефекте варијација температуре и падавина на климу региона. Ове промене могу довести до тога да ова подручја постану потпуно другачија у поређењу са климатским записима из 1880-их, када су састављене прве климатске карте.
види више
Потврђено: Самсунг заиста производи склопиве екране за…
Кина спроводи експерименте са зебрицама на свемирској станици...
Према студији коју је спровео тим научника на челу са Џорџом Мејсоном, стручњаком за климатологију, процењује се да отприлике 38% до 40% глобалне копнене површине могло би да пређе у посебну климатску зону до краја века. Ако се узму у обзир климатски модели који су осетљивији на климатске промене и глобално загревање, овај удео би се могао повећати на око 50%.
Истраживачи су користили климатске моделе засноване на пет климатских зона које је предложио Коппен-Геигер планира будуће промене с обзиром на сушне, умерене, континенталне, поларне зоне и тропски.
Пројекције указују да би се аридна подручја могла повећати са 31% на 34%, са тропском климом са 23% на 25% глобалне површине земље. Ове промене имају значајне импликације, као што су потенцијални утицаји на систем производње хране и могућност ширења векторских болести, као што је денга, на регионе који још нису погођени са болешћу.
Европа и Северна Америка су региони у којима се очекују најзначајније промене, а процене на то указују отприлике 89% и 66% њихових територија, респективно, моћи ће да доживи прелазе у климатске зоне различит. У Африци је предвиђен пораст температуре и већа учесталост временских појава, али ће остати у границама.
Климатске промене се већ примећују у многим деловима света, а посебно су погођени поларни климатски региони. У периоду између 1901. и 1930. године, ови региони су представљали приближно 8% глобалне територије. Међутим, услед климатских промена, ово подручје је значајно смањено и сада покрива само око 6,5% територије, на шта би могла да утиче прогнозирана година.
Ови налази наглашавају хитну потребу за решавањем климатских промена и предузимањем мера за сузбијање њихових утицаја. Промене климе могу имати значајне последице по екосистеме, пољопривреду, водне ресурсе и људски живот уопште. Усвајање одрживих политика и пракси је од суштинског значаја за решавање изазова које представља глобално загревање и очување здравља и отпорности наше планете.
Заљубљеник у филмове и серије и све што укључује биоскоп. Активни радозналац на мрежама, увек повезан са информацијама о вебу.
