Пре него што почнемо са темом овог поста, предлажемо да погледате кратак видео. Идемо?
види више
Учинак наставника је кључни фактор за потпуно укључивање ученика...
Схватите како понашање деце може указивати на патњу у…
Као што се може видети, горњи одломак је трејлер за филм „Пелос Олхос де Маисе“. Филм са Џулијаном Мур и Александром Скарсгардом у главним улогама се бави проблематичним разводом родитеља мале Мејс и психолошким последицама које он може имати по дете.
Међутим, више од самог раздвајања, филм се бави веома компликованом темом: отуђењем од родитеља.
Развод брачног пара са децом, сам по себи, код малишана доноси патњу различитог степена, од кривице, чежње, туге и осећаја свађе. Ствар постаје још озбиљнија када супружници или трећа лица почну да негују негативна осећања код детета према једном од родитеља.
У основи, ово је концепт отуђења од родитеља, али далеко од тога. Бразилски закон сматра злочином, то је једна од најокрутнијих радњи које родитељи и чланови породице могу предузети суочени са процесом раздвајања.
Затим ћемо се мало дубље позабавити отуђењем од родитеља и последицама које оно може донети деци.
Закон бр. 12.318/2010, познатији као Закон о отуђењу родитеља, гласи:
„Отуђење од родитеља се састоји од психолошког мешања које код детета или адолесцента изазива неко од његових родитељи, баке и деде, ујаци или било који други члан породице који је такође одговоран за њихово старатељство и надзор“.
Отуђење од родитеља је сматра злочином због повреде права детета на здрав породични живот.
Ово мешање може бити представљено удаљавањем детета од другог родитеља како би се изазвала негативна осећања и несугласице. Тему је проучавао амерички психијатар Ричард Гарднер који је предложио термин Синдром родитељског отуђења (ПАС).
Ситуација се дешава када отац, мајка или трећа лица промовишу раскид афективних веза кроз неку врсту „испирања мозга“. Према правном психологу Андреји Калцади, мржња која се негује у спору је један од фактора који изазивају овакав став. Најчешће праксе поништавања присуства другог су:
Питање се, међутим, не може посматрати површно. Процес раздвајања може бити болан на начин да родитељ или блиски људи не могу да одвоје брачне квалитете од родитељских. То значи да један родитељ може одгурнути дете од другог у утиску да га штити.
Временом се манипулација осећањима детета или адолесцента претвара у поремећај који мења њихову свест. Као резултат, долази до разарања везе између деце и родитеља, у распону од одсуства кривице детета у оптуживању другог родитеља до раскида везе.
Андреја објашњава да у Бразилу постоје одређена ограничења када се ради о синдрому отуђења од родитеља јер то није баш болест, већ породична динамика. Чињеница је да, била болест или не, проблем има озбиљне последице како по дете или адолесцент, тако и по нападнутог родитеља.
Код деце се могу јавити поремећаји најразличитијих врста, као што су:
Код родитеља проблеми нису много мањи и могу укључивати личне и психичке поремећаје.
А како избећи отуђење од родитеља? Могуће је? Да, чак иу најтежим случајевима развода.
Процес раздвајања је болан за обе стране, а родитељи и деца нису увек у стању да га сами преброде. Стога је стручна помоћ више него неопходна у покушају да се изненадна логистичка промена спречи да психолошки утиче. Нова динамика се може лакше прихватити уз помоћ терапеута.