А бразилска култура то је пре свега спајање култура домородачких народа са културама имиграната који су формирали земљу. У 196 година независног Бразила, дошло је и до стварања хероја кроз националистичке наративе, формирања типичног Бразилца и „начина да се буде Бразилац“.
Сви ови фактори се данас манифестују у култури Бразилаца. Међутим, ово је изузетно само у поређењу са другим народима. Зато наводимо неке навике које утичу позитивно, негативно, а неке једноставно другачије у очима странаца. На овој листи нису укључене ненамерне увреде, као што је показивање табана Арапу.
види више
Астрологија и геније: ОВО су 4 најсјајнија знака…
Ајфони који нису успели: 5 лансирања које је јавност одбила!
Сваког зовемо именом, било да је у питању неко млађи или неко на вишој функцији као председник. Многи Бразилци чак нуде сопствену храну на природан начин. То су навике које узимамо здраво за готово, али које друге културе виде као гостопримство и љубазност.
Многи од нас носе торбу за рад са четкицом и пастом за зубе; због наслеђа Индијанаца, купамо се више од једног дневно; избегавамо да узимамо храну рукама. Држање хране убрусом и једење пице ножем и виљушком може изгледати као неслога за неке културе, али то свакако спречава ширење болести.
Најпознатији контраст је са Американцима, без законске гаранције плаћеног одмора и врло мало празника у поређењу са наших једанаест националних празника. Измена са викендом када слободан дан пада у четвртак или уторак је незамислива.
Чак и они који нису сељаци или католици иду на јунске фестивале. Карневал је постао међународна атракција. Поред ових, постоји популарно настојање да се очувају регионалне традиције, као што су Фестивал фолклора Паринтинс, Проциссао до Фогареу, Феста да Ува и безброј других.
Понекад Бразилци наиђу на мање топле људе који нашу близину могу протумачити као инвазију. Неки Бразилци причају додирујући саговорнике, грлећи и љубећи непознате људе као поздрављајући, тапшајући децу по глави коју никада раније нису видели, нудећи храну и одбијајући да кажу не као одговор.
8. августа 2016. дописник Њујорк тајмса Ендрју Кех објавио је чланак о Олимпијади у Рију под насловом „И публика у Рију лудује! За било шта!". У њему је новинар пренео како је био импресиониран буком на стадионима, чак и међу љубитељима спорта који захтевају концентрација и колико су уобичајена звиждања била када су противнички играчи ушли на терен – знак непоштовања било којег другог место.
У земљама са бољим санитарним условима, можете бити сигурни да ћете испрати искоришћени тоалет папир у тоалет без страха да ће се он зачепити.
