Рх систем су открили научници Ландстеинер и Виенер 1940. године, користећи црвена крвна зрнца мајмуна врсте Мацаца рхесус, отуда и назив Рх систем. Ландстеинер и Виенер су убризгали црвена крвна зрнца ових мајмуна у зечеве и приметили да су се формирала антитела која покушавају да борити се са њима. Крв замораца, у овом случају зечева, је центрифугирана и могао се добити серум који садржи антитела која су аглутинирала крв мајмуна. Ови експерименти су довели до открића антигена на мембрани црвених крвних зрнаца који се разликовао од А и Б аглутиногена, које су назвали анти-Рх.
види више
Наставник биологије отпуштен после часа на КСКС и КСИ хромозоме;…
Канабидиол пронађен у уобичајеној биљци у Бразилу доноси нову перспективу…
Овај антиген контролишу независни гени, односно гени Рх система немају везе са генима АБО система. Исте протеине црвених крвних зрнаца можемо пронаћи у многим различитим животињама, као нпр људи и виших мајмуна, који могу делити неколико типова постојећих крвних система. Ово закључује еволуциони траг за ове врсте.
У експерименту који су извели Ландстеинер и Виенер, капи крви људског субјекта који су садржали серум анти-Рх, више од 80% појединаца је имало аглутинацију, а само остали нису имали аглутинација. Тада је закључено да група у којој је узорак крви аглутинирао представља Рх антиген и да су названа Рх+ група, а она која није аглутинирала није имала антиген, па се тако звала група Рх-.
Негативне особе неће показати антитела ако добију, у неком тренутку свог живота, црвена крвна зрнца са Рх позитивним. Наслеђивање Рх фактора условљено је са три гена: РР, Рр или рр, при чему је Р доминантни алел који експримира Рх+ фактор и р рецесивни алел који експримира Рх- фактор.
| Генотипови | Фенотипови |
| РР | Рх+ |
| Ррр | Рх+ |
| ррр | Рх- |
Разлика у Рх фактору код пара може изазвати хемолитичку болест новорођенчета, познату и као еритробластоза феталис. Ово се дешава када Рх- жена има децу са Рх+ мушкарцем, јер у том случају има двоје могућности Рх фактора за децу које ће бити условљене уколико је мушкарац чист (РР) или хибрид (Рр). Ако је мушкарац чист, сва деца овог пара биће Рх+, ако је хибрид, могу се родити и Рх+ и Рх- деца.
Када прво дете има Рх-, односно исто као и мајка, нема некомпатибилности јер њих двоје немају антигени. Међутим, ако је прво дете Рх+, мајка може доћи у контакт са црвеним крвним зрнцима детета током порођаја, па чак и данима пре порођаја. рођење када мала количина крви из фетуса побегне у мајчински организам и постане сензибилизована и почне да производи анти-Рх антитело.
Производња овог антитела није тренутна и прво дете неће имати некомпатибилност са мајком, али ако овај пар има још једно дете са Рх+, током трудноће мајчина антитела ће већ бити концентрисана у крви и могу проћи кроз плаценту, изазивајући аглутинацију феталних еритроцита, онда ће дете бити носилац хемолитичке болести новорођенчета или феталне еритробластозе, која може изазвати смрт беба.
У многим тешким случајевима долази до побачаја када фетусна еритробластоза утиче на фетус. Ако се дете роди, може се спасити ако дође до постепене замене његове крви за другу која има Рх-, на тај начин еритроцити неће бити уништена и тело детета ће имати времена да елиминише мајчина антитела док не произведе Рх+ црвена крвна зрнца опет.
Фетална еритробластоза се може спречити ако убрзо након првог рођења Рх+ детета, Рх-мајка добије примену анти-Рх антитела. Они ће уништити црвена крвна зрнца позитиван да је фетус отишао у мајчину крв и спречава сензибилизацију њеног организма, односно покретање производње мајчиних антитела која ће изазвати проблеме у други син. Пошто мајчино тело није „научило” да производи антитела, мајка је слободна да роди још једно дете без могућности болести.
Постоје десетине крвних система који се користе у људској врсти јер можемо пронаћи много различитих антигена на површини црвених крвних зрнаца. У систему МН два пронађена гена позната су као ЛМ и ЛН. ЛМ ген производи М антиген, а ЛН ген производи Н антиген. Ови гени су кодоминантни и стога ова група има три генотипа и три фенотипа, погледајте табелу испод.
У овом систему, производња антитела се такође дешава тек након сензибилизације. Проучавање ових различитих крвних група је важно за утврђивање карактеристика порекла и еволуције, за обављање трансфузије крви, као и за утврђивање очинства у популацијама људски.
Дениселе Неуза Алине Флорес Борхес
Биолог и магистар ботанике
