Каква је била финансијска криза 2008? Финансијска криза 2008. године била је један од најважнијих догађаја у историји, који се догодио почетком 21. века.
Криза из 2008. проистекла је из бројних банкрота северноамеричких и европских финансијских институција. Таква тела су била део сложеног светског финансијског система.
види више
Научници користе технологију да открију тајне древне египатске уметности...
Археолози откривају запањујуће гробнице из бронзаног доба у…
Може се рећи да је окидач за кризу 2008. била експлозија стамбени мехур У Сједињеним Америчким Државама. То је значило колапс светског система економских шпекулација вођених профитом.
Важно је нагласити да ова криза има сличности са Велика депресија 1929, међутим, био је мање утицајан.
Влада је 2001. године У.С почео да одобрава велики број кредита са ниским каматама, као и да подстиче финансијске зајмове.
Ова акција је натерала становништво Северне Америке да почне да улаже у некретнине као начин стицања профит, пошто је физичко лице купило кућу са циљем да је препрода по високој цени у односу на куповина. Назив који се користи за означавање овог покрета је
спекулације некретнинама.Као резултат тога, вредност кућа је нагло порасла. Са многим људима који купују некретнине, тржиште хипотека се интензивирало и кредити су одобрени (за куповину више кућа) са сопственом имовином појединца као залогом.
Тако је неколико компанија куповало хипотеке од банака и трговало њима као уобичајеном робом. Компаније које су постале најпознатије у овој области биле су Фреддие Мац и Фанние Мае.
Такве компаније су куповале хипотекарне дугове банака да би од њих профитирале кроз преговоре или отплату ових дугова.
Овај покрет је тржиште некретнина учинио уносним послом. Градиле су се куће, а нуђени су и кредити људима из најразличитијих друштвених слојева, што није дозвољавало било какву врсту гаранције плаћања.
Због тога је дошло до девалвације некретнина (због великог износа), смањења профита и промовисања неплаћања хипотека.
Током 2007. и посебно 2008. године, вредност имовине је драстично опала. У том тренутку је банкротирала безброј компанија и банака, што је изазвало колапс у привреди САД и Европе.
Цео овај контекст заплашио је тржиште тако што су банке отежавале кредите и зајмове. На овај начин инвестициони капацитет предузећа је нагло опао. Следеће, неке последице финансијске кризе 2008:
Банкрот Лехман Бротхерса довео је кризу до врхунца, јер је више обвезница и дугова девалвирано. Акције, као и инвестиције су нагло пале.
Чак и док се америчка влада борила да оживи економију, она се проширила и стигла у Европу две године касније. Стога је почело криза евра.
Неколико земаља на европском континенту било је задужено и без начина да се избори са кризом. Земље које су највише осетиле његов утицај су: Спаин, Грчка, Италија То је Португал.
Морали су да узму велике кредите од Међународног монетарног фонда (ММФ), Светске банке и Европске уније који су захтевали смањење потрошње, као што су:
Овакве мере су довеле до веће економске стагнације што је резултирало побуном становништва које је реаговало протестима, углавном 2012. године.
Управо су развијене земље и зависне неразвијене земље највише осетиле последице финансијске кризе 2008. године.
земље попут Бразил, Кина То је Русија, назване „економије у настајању“, мање су се осећале због резервних фондова које су одржавали и инвестиција које су направили.
Такве земље су повећале понуду запошљавања као и потрошњу становништва. На овај начин њихове економије су доживеле динамику.
Тек 2014. Бразил ће осетити последице ове кризе, али у мањем обиму од оних које осећају САД и Европа.
Сазнајте више на:
