Упркос потешкоћама са којима се и данас суочавају приликом уласка и останка у високом образовању, анкета на веб страници Куеро Болса показује да, док Укупан број нових полазника бразилског високог образовања порастао је за 48% од 2010. године, улазак домаћих студената на бразилске колеџе је направио огроман скок већи.
Године 2010. на факултете је уписало 2.723 студента бруцоша који су се изјаснили као староседеоци. У 2017. години, према најновијим доступним подацима, било их је 25.670, што је број 9,4 пута већи.
види више
Програм „Атлантицас“ води црнкиње, аутохтоне и киломбола жене да…
Потврђено: Самсунг заиста производи склопиве екране за…
„Оно што закључујемо јесте да је ово повећање у великој мери повезано са политиком квота. Морамо да понудимо образовање за ове младе људе и услове за улазак у високо образовање“, анализира менаџер за институционалне односе Куеро Болса, Руи Гонцалвес.
Према Закону о квотама (Закон 12.711/12), 50% слободних места на савезним универзитетима и савезним институцијама високог техничког образовања мора бити резервисано за ученике јавних школа. У оквиру закона, слободна места су резервисана за црнце, мрке и староседеоце, према проценту ове популације у федералним јединицама.
Још једна јавна политика коју је Гонцалвес истакао је програм Болса Перманенциа, који додељује финансијску помоћ студентима у ситуацијама економске угрожености. Стипендија за аутохтоно становништво је 900 Р$.
Данас је проценат староседелаца у односу на остале студенте (0,68%) већи од укупног процента староседелаца у у односу на становништво земље (0,43%), према последњем попису, 2010. године, од стране Бразилског института за географију и статистику (ИБГЕ).
За координаторку Канинде – Ассоциацао де Дефеса Етноамбиентал, Неиде Бандеира, присуство аутохтоног становништва у високом образовању доноси важан допринос друштву.
„То је огроман добитак и за неаутохтоно друштво. Они доносе културно оптерећење, деле културна знања. Они почињу више да комуницирају са другим друштвима и помажу да се смање предрасуде“, каже он. Осим тога, они доприносе научном развоју земље, јер „почињу да развијају сопствена истраживања, са аутохтоном перспективом“, додаје Неиде.
Серингеира, Неиде се борио да има приступ сопственом образовању. Напустила је село у коме је живела са 12 година и отишла у Порто Вељо да учи. Труд породице се исплатио и она данас ради на завршетку доктората из географије на Федералном универзитету Рондонија. „Када сам дошао у град Порто Вељо, био сам одлучан да променим испричану причу у којој су се Индијанци увек лоше слагали. Желео сам да буду победници. Учио сам да покажем историју са стране оних који су приказани као поражени.”
19. април је познат као Дан Индије. Датум је 2. јуна 1943. установио тадашњи председник Републике Гетулио Варгас. Декрет-закон број 5.540, којим је створена прослава, заснован је на Првом међуамеричком индијанском конгресу, одржаном у Мексику 1940. године. Мјера је тада регистрована у Федералном службеном гласнику.
