Речи пионира штампаног кордела у Бразилу и многих њихових наследника биће део дигитализоване колекције у Фундацао Цаса де Руи Барбоса, савезној институцији која чува једну од најважнијих збирки књижевног жанра у земља.
Пројекат је у почетној фази и обухватиће 7.000 од 9.000 радова у Цаса де Руи Барбоса, који још нису дигитализовани. Осталих 2.000 је већ добило дигиталну верзију.
види више
ИБГЕ отвара 148 радних места за агента за истраживање пописа становништва; види како…
Објављен закон којим се успоставља „Програм за стицање…
Процес би требало да траје током 2019. године, а објављивање на мрежи за јавност зависиће од одобрења сваког корделисте или његове породице. У случају радова који су већ у јавном власништву, доступност на интернету је већ загарантована.
Збирка фондације је веома тражена од стране истраживача јер садржи дела с почетка 20. века. У то време, Цордел је добио своје прве штампане верзије са ауторима као што је Леандро Гомес де Баррос из Сао Паула, познат као „принц песника“.
Имамо и Карлоса Друмонда де Андрадеа и Франсиска Чагаса Батисту из Параибе, који је 1905. испричао живот Кангасеира Антонија Силвина на осам страница које почињу следећим излагањем:
„Рећи ћу јавности
прича мог живота
Злочине које сам починио,
Како сам постао убица,
И зашто судим својој души
Заувек изгубљен”.
Радом координира директорка Центра за памћење и информације у Цаса де Руи Барбоса, Ана Лигија Медеирос.
Она каже да је колекција почела да се формира када је Себастијао Нунес Батиста, син Франциска Чагаса Батисте, поклонио своју приватну колекцију фондацији.
Осим што је био слуга у Цаса де Руи Барбоса, Себастиао је такође био песник и организовао је антологију кордел књижевности.
Колекција ретких жица које је поклонио Себастијао расла је уз друге донације интелектуалаца, уметника и истраживача.
„Ако их не организује институција, ови радови се губе јер је материјал деликатан“, размишља Ана Лигија.
Она верује да је немогуће имати колекцију целокупне бразилске продукције кордела, јер се многе копије на крају изгубе у домовима читалаца или самих корделиста. „Дигитализација игра улогу у очувању памћења“.
Са збирком дигитализованом и доступном на интернету, директор верује да ће научници из целе земље моћи да обогатити своја истраживања о овој теми, а наставници ће моћи да користе кордел као парадактични материјал са више ублажити, лакоца.
„Кордел је од почетка имао функцију да брзо и са веома необичном визијом преноси актуелне догађаје. То је евиденција царине“, каже она и додаје:
„Има приступачан језик и постоји могућност да се користи као парадактички материјал чак иу основној школи. И тако чувамо сопствену културу земље”.
Ана Лигија каже да су теме попут природе, љубави и актуелности сваке епохе и региона забележене у историји кордела, који на популарном језику гради прелепе стихове. Информације су од Агенциа Брасил.
