О Савезни врховни суд (СТФ) дефинисао је, на седници одржаној прошле недеље, да школовање код куће у Бразилу, одн школовање код куће, не треба сматрати законитим средством образовања док не постоји закон који то регулише. Према мишљењу већине министара, прихватање модалитета требало би да се деси само кроз прописе које доноси Национални конгрес.
Од десет гласача, само Луис Роберто Барозо, известилац за ово питање, изјаснио се за конституционализација школовања код куће у земљи, сматрајући обавезни упис у школу као вид „патернализма“. Међутим, предлог је добио девет гласова против по различитим основама. За Александра де Мораеса, право родитеља да се старају о образовању своје деце мора бити признато, као што је предвиђено члановима 205. и 227. КФ.
види више
ИБГЕ отвара 148 радних места за агента за истраживање пописа становништва; види како…
Објављен закон којим се успоставља „Програм за стицање…
И даље цитирајући текст Устава, министар је навео члан 226 који гарантује слободу заснивања планирања породице. Међутим, то се мора урадити у партнерству са државом и то Парламент треба да успостави захтеви контроле присуства, педагошко вредновање и социјализација, чиме се избегава избегавање школа. Најкритичнији глас о школовању код куће дао је министар Луиз Фукс.
Према његовим речима, Устав не предвиђа законитост школовања у кући утврђивањем општих правила која не обухватају овај модалитет. Поред тога, министар кућно васпитање сматра једним од начина заташкавања злостављања и насиља, као и моралног очвршћавања. Као основу за свој глас, Фукс је навео своје искуство као тужиоца током којег је имао контакт са опресивним породицама.
Он је у свом говору прокоментарисао да су „24,1% агресора деце њихови родитељи или очухи“. Министар је поменуо и Риту Хиполито, из Програма Уједињених нација за развој, истичући улогу васпитача као интервенера у циклусу насиља над малолетницима. Други аргумент који је користио Луиз Фукс био је суживот у школи, нешто што би теоретски било спречено у ситуацијама школовања код куће.
Целокупна расправа о регулисању школовања код куће долази из ванредне жалбе 888815 чије се порекло односи на налог мандамуса који је поднела породица из Рио Гранде до Сула 2016. године. Родитељи девојчице апеловали су на одбијање општинских власти да дете школују код куће. По доласку на државни ниво, породица је добила инструкције да своју кћерку упише у редовни школски систем.
У Бразилу до седнице СТФ није било забрањено школовање код куће, али је наишло на препреке у три текста – Савезном уставу, Статуту деце и адолесцената, поред Кривичног закона. Први утврђује да је образовање улога јавне власти. Потоњи, пак, предвиђа казну за родитеље који се придржавају система интелектуалног напуштања уз казну новчане казне или притвора до месец дана.
Упркос супротним таласима, Национална асоцијација кућног васпитања (Анед) истиче да је 7 хиљада породица усвојило кућно образовање као начин учења своје деце. Широм света, више од 60 земаља пружа правну подршку образовном моделу, при чему су САД највећа подршка. У Бразилу је Предлог амандмана на Устав 444, 2009. године, прошао кроз Конгрес, али је одложен 2015. године.
