Сарадња између Гоогле а Универзитет у Осаки трансформише начин на који разумемо однос између музике и ума.
Користећи "АИ за читање мисли“, истраживачи су успели да рекреирају музику сличну оној коју су људи слушали када им је скениран мозак.
види више
Против зрна владе СП, Шведска се предаје ефикасности књиге...
ГЕНЕРАЛНО чишћење: Гоогле даје упозорења о затварању Гмаил налога
Ова револуционарна студија отвара нове перспективе о томе како се музика обрађује људски мозак. Ово би могао бити важан корак ка разумевању колико активности су обухваћене нашим можданим функцијама. Разумите боље у наставку!
Истраживања показују да је вештачка интелигенција (АИ) способна да генерише музику на основу можданих образаца, отварајући врата разумевању како музика утиче на ум и емоције.
Резултати сугеришу да се мождана активност може превести у музичке карактеристике као што су жанр, ритам, расположење и инструментација.
До сада је реконструкција звукова из мождане активности углавном истраживана у односу на једноставне звукове попут људског говора и животињских звукова.
Међутим, таква пионирска студија коју су спровели Гугл и Универзитет у Осаки проширила је ове границе, удубљујући се у сложен свет музика.
(Слика: Схуттерстоцк/Репродукција)
Процес стварања музике АИ, назван Браин2Мусиц, користи слике мозга добијене функционалном магнетном резонанцом (фМРИ).
На основу ових података, АИ прави везе између образаца мозга и музичких елемената као што су жанр и расположење.
Такав персонализовани приступ омогућава технологији да производи музичке клипове који личе на делове музике које су учесници чули током скенирања.
Док је вештачка интелигенција постигла значајан успех у стварању музике сличне оригиналима, истраживачи истичу да процес није савршен.
Подударност између рекреиране музике и оригиналне музике била је око 60%, што указује да је АИ хвата одређене аспекте песама тачније од других.
Међутим, ово револуционарно откриће наговештава значајан потенцијал за будућа истраживања и развој у овој области. Студија је такође открила специфичне регионе мозга укључене у обраду музике.
Примарни слушни кортекс, где се звуци интерпретирају, активира се при слушању музике, док латерални префронтални кортекс, повезан са значењима и интерпретацијом, игра улогу важно.
Штавише, истраживање отвара фасцинантну могућност реконструкције песама које људи замишљају у својим умовима, превазилазећи физички слух.
Овим научници откривају мистерије дубоке везе између музике и ума, отварајући врата свеобухватнијем разумевању како музика обликује људско искуство.
Студија би такође могла имати практичне импликације за развој персонализованих музичких терапија и интуитивније интеракције између људи и технологије.