Да ли сте се икада нашли на раскрсници, размишљајући којим путем да кренете, али сте парализовани неизвесношћу? У данашњем нестабилном свету, доношење одлука може изгледати као све компликованији задатак.
Добра вест је да нам мудрост из прошлости нуди изненађујуће алате који се још увек примењују у данашњем свету, као што су „Соломонов парадокс“.
види више
Лидери у нападима: откријте најопасније врсте ајкула...
Приоритети, зар не? 5 разлога да ставите "ја" на прво место...
За неупућене, то је психолошки феномен у коме људи често објективније и јасније размишљају о туђим проблемима него о својим.
Укратко, лакше је бити „мудар” када саветујете неког другог него када размишљате о сопственим бригама. Соломон, легендарни краљ Израела познат по својој неизмерној мудрости, инспирација је иза овог концепта.
Али како можемо применити овај парадокс на наше животе да бисмо донели боље изборе? Ево неколико савета!
Када се суочите са дилемом, почните тако што ћете покушати да видите себе као спољног посматрача. Запитајте се: „Шта бих саветовао пријатељу да уради у овој ситуацији?“ Ово вам може помоћи да разбистрите ум и омогућите вам да објективније сагледате своје опције.
Ставите своје мисли на папир. Писање о проблему као да га описујете неком другом може пружити нову перспективу.
Ако се емоционално дистанцирате, можда ћете моћи да видите решења која су раније била скривена.
Замислите да сте консултант ангажован да реши проблем. Шта бисте предложили? Такав приступ „треће особе“ омогућава вам да приступите ситуацији без тежине личних емоција и последица.
(Слика: обелодањивање)
Понекад све што нам треба је ухо које слуша. Разговор са неким о томе кроз шта пролазите може бити одличан начин да чујете туђу перспективу и да организујете своје мисли.
Поред тога, објашњавање вашег проблема неком другом може вам дати јасноћу о томе шта је заиста у питању.
Посветите мало времена интроспекцији. Када медитирамо, покушавамо да посматрамо своје мисли и емоције без осуђивања, као да смо посматрач треће стране. Ова пракса може допринети „соломонском” менталитету приликом доношења одлука.
Значајан део „Соломоновог парадокса” је препознавање да, пошто смо мање емотивни када размишљамо о проблемима других људи, склони смо да разматрамо дугорочне последице.
Када доносите одлуку, узмите у обзир будућност, а не само тренутно задовољство.
На крају, али не и најмање важно, верујте својој способности избора. Често је одговор већ у нама, само нам треба мало помоћи да га видимо.
На крају, „Соломонов парадокс“ није само а оруђе доносити одлуке, то је позив на саморефлексију и лични раст.
Следећи пут када се нађете на раскрсници, сетите се краља Соломона и покушајте да се мало дистанцирате. Можда ћете бити изненађени мудрости коју откривате.
