Замислите да претражујете кров древне катедрале трагање за космичком прашином, микроскопске честице из свемира које са собом носе тајне формирања Сунчев систем а можда и кључ за настанак живота на Земљи.
То је мисија Пени Вознијакијевић са Универзитета у Кенту и њеног тима, који претварају историјске кровове у Великој Британији у лабораторију за открића о универзуму.
види више
'Сателитска галаксија' се може видети голим оком у овом…
Са јаким топлотним таласом, возачи апликација наплаћују накнаду за укључивање…
Космичка прашина, позната и као микрометеорити, углавном се састоји од остатака комета и астероида.
Такве мистериозне честице су расуте широм земља, а научници верују да садрже кључне трагове о историји наше планете и Сунчевог система. Међутим, њихово лоцирање и проучавање је изазован задатак.
Већина космичке прашине која стиже до Земље долази из Зодијачког облака, међупланетарног облака прашине који кружи око Сунца.
Када Земља прође кроз такав облак, космичка прашина се однесе од стране атмосфере и таложи се на тло. Тако да се ови ситни делови могу наћи свуда, укључујући и нашу одећу.
(Слика: М.Ван Гиннекен/Фолцо, Универзитет у Пизи/Репродукција)
Међутим, проналажење и сакупљање ове прашине није једноставан задатак. Метју Генџ са Империјал колеџа у Лондону описује ово као тражење „космичке игле у пласту сена“. Али постоји једно место где се такве честице лакше појављују: Антарктика.
Постоји савршено место за потрагу за космичким материјалом, јер је то најсува тачка на Земљи. Недостатак течне воде значи да космичка прашина и микрометеорити имају дужи животни век.
У овом непријатељском окружењу, Генге је провео седам недеља сакупљајући узорке космичке прашине, проналазећи хиљаде микрометеорита међу 5 кг прикупљеног материјала.
Пени, с друге стране, своја истраживања фокусира ближе кући, на кровове древних катедрала у Великој Британији. Разлог? Ове структуре су древне и релативно нетакнуте у поређењу са модерним зградама.
Поред тога, катедрале често имају детаљне записе о њиховом одржавању и чишћењу, што помаже истраживачима да утврде колико дуго се космичка прашина акумулирала.
Процес прикупљања и анализе ових узорака је педантан. Материјал се чисти, пропушта кроз сита да се одвоје делови довољно мали да се сматрају космичком прашином, а затим се испитује под микроскопом.
Елементарни састав и присуство радиоактивних изотопа који се брзо распадају су кључни показатељи да је честица космичког порекла.
Пени Вознијакијевић и њен тим имају амбициозне планове да прикажу открића на јединствен начин. Њихов циљ је да претворе детаљне инспекције космичке прашине у запањујуће 3Д моделе који ће бити приказани у катедралама у којима су пронађени.
„Идеја је да узмете нешто што једва видите на прсту и учините то много већим тако да можете да га држите у руци“, објашњава Пени.
Сваке године отприлике 100 милијарди честица свемирске прашине слети на Земљу, носећи са собом тајне астероида и откривајући увиде у формирање планетарних система.
Такви микрометеорити, поред воде, садрже и органске молекуле, што сугерише да су можда служили као градивни блокови за живот на Земљи.
Космичка прашина делује као мост који нас повезује са космосом, пружајући назнаке о замршеној вези између небеских тела и наше планете.
Сваку микроскопску честицу Пени Вознијакијевић и други научници проналазе на крововима катедрале или у негостољубивим пределима Антарктика помаже нам да откријемо мистерије универзума и наше сопствене постојање.
Ове невидљиве честице, смештене на најнеочекиванијим местима, заиста су гласници из дубоког свемира, доносећи са собом приче које тек почињу да се причају.
