Квантне тачке, сићушни „вештачки атоми“ који су револуционисали нанотехнологију, препознате су са Нобелова наградахемије 2023.
Моунги Бавенди, Луис Брус и Алексеј Екимов добили су признање Краљевске шведске академије наука за њихов пионирски рад у стварању и примени ових вештачких структура.
види више
6 ЈЕДНОСТАВНИХ дневних гестова који могу да ТРАНСФОРМИШЕ нечији дан -...
5 раса паса које НИКАД не могу ићи у базене, према…
Квантне тачке су наночестице створене од полупроводничких материјала, познатих и као нанокристали. Оно што их чини значајним је њихова изузетно мала величина, која мери само неколико милионитих делова милиметра.
Ово смањење величине чини их да раде у складу са квантним принципима, што резултира јединственим оптичким и електронским својствима.
Такве честице имају способност да транспортују електроне и емитују светлост различитих боја када су стимулисане светлошћу или струјом. Ова варијација боје се креће од плаве у најмањим квантним тачкама до жуте и црвене у највећим.
Добитници Нобелове награде за хемију 2023. (Слика: Никлас Елмехед преко ББЦ/Репродуцтион)
Прича о открићу квантних тачака је путовање научне истрајности. Совјетски физичар Алексеј Екимов био је први који их је посматрао у кристалима 1981. године, радећи са стаклом обојеним бакар-хлоридом.
Екимов је приметио да величина нанокристала утиче на апсорпцију светлости, показујући на тај начин квантни ефекат зависан од величине.
Амерички хемичар Лоуис Брус са Универзитета Колумбија проширио је ове налазе посматрајући то Квантни ефекат зависан од величине такође се десио у честицама које су слободно плутале течности.
Напредак је кулминирао 1993. године, када је француски хемичар Моунги Бавенди, са Масачусетског технолошког института (МИТ), успео да створи нанокристали одређене величине кроз технике убризгавања супстанци у загрејани растварач, што резултира кристалима „скоро савршен."
Практичне примене квантних тачака су разноврсне. Они су већ присутни у комерцијалним производима, као нпр соларни панели, системи осветљења и телевизијски екрани засновани на КЛЕД технологији.
Штавише, они имају велики потенцијал у областима као што су флексибилна електроника, сићушни сензори, тање соларне ћелије и шифрована квантна комуникација.
Марија Хосе Руедас Лама, професор на Одсеку за физичку хемију Универзитета у Гранади, истиче да квантне тачке омогућавају добијање слика на интрацелуларном нивоу, што може бити фундаментално за дијагнозу и лечење болести, као нпр. рак.
Нобелова награда за хемију за 2023. такође наглашава важност фундаменталних истраживања за развој технолошких апликација.
Емилио Паломарес, директор Каталонског института за хемијска истраживања (ИЦиК), истиче да таква открића појачавају идеју да нема технолошких примена без чврсте истраживачке базе.
