Сигурно сте то чули, да имате а здрав живот, потребно је ходати 10 хиљада корака дневно. Али не баш.
Ова популарна максима добила је облик након Олимпијских игара 1964. одржане у граду Токију у Јапану. У то време, маркетиншка кампања за педометар била је повезана са спортским догађајем који се преноси широм света. Од тада људи верују да је потребно прећи 10.000 корака дневно.
види више
Трипле партнерство покреће иновативну платформу
НАСА откриће: први узорак астероида Бенну можда има...
Недавно је студија коју је спровео Универзитет у Гранади, у Шпанији, оповргла ову маркетиншку тезу.
Према истраживањима, ходање између 7 и 8 хиљада корака дневно је довољно за одржавање добре циркулације крви, стимулисање мишића и унапређење менталног здравља.
Аутор студије, професор Франциско Б. Ортега, објаснио је однос између пропаганде из 1964. и научне стварности.
„Традиционално, многи људи су мислили да је потребно направити око 10.000 корака дневно да би се то постигло здравствене бенефиције – идеја која се појавила у Јапану 1960-их, али није имала основу у науци“, он је навео.
Ортега је такође навео да не постоји тачан број корака који је потребан дневно, већ само препоруке.
„Први пут смо показали да што више корака предузмете, то боље и да не постоји одређени број корака који треба предузети“, рекао је он.
(Слика: обелодањивање)
Професор Франсиско Ортега и његов тим прегледали су 12 међународних студија, које су заједно обухватиле 110.000 људи. Овим су дошли до резултата који су недавно објављени.
Ипак, према Ортеги, поред броја од 7 или 8 хиљада корака који је првобитно назначен, студија је доказала да свако повећање у свакодневној пракси физичке вежбе, ма колико мали, већ се показује да је користан за здравље.
„У овој студији показујемо да се мерљиве користи могу добити малим повећањем броја корака по дан и да особама са ниским нивоом физичке активности сваких додатних 500 корака побољшава њихово здравље“, државе.
„Ово је добра вест, јер не може свако да пређе скоро 7, 8 или 9 хиљада корака дневно, барем не у почетку. Стога можете почети са малим циљевима, постављајући оствариве циљеве и постепено напредовати и повећавати број дневних корака“, додаје истраживач.
(Слика: обелодањивање)
Поред самих корака, студија коју је спровео Францисцо Б. Ортега доказује да је брже ходање или чак узимање кратких спринтева главни фактор у смањењу ризика од преране смрти.
Поред тога, а друга студија сличне наводе да је одржавање рутине од 4.000 корака дневно, што представља половину идеалног циља, ефикасно у превенцију болести као што су стеатоза јетре (масна јетра), хипертензија, дијабетес и друге болести које произилазе из стационарни начин живота.
Ова друга студија, коју су спровели Медицински факултет Универзитета Џонс Хопкинс, САД, и Медицински универзитет из Лођа у Пољској наводи да се са сваких додатних 1.000 дневних корака ризик од преране смрти смањује за 15%.
С друге стране, за сваких 500 додатних корака, имате 7% мање шансе да умрете од срчаног или можданог удара. Али, наравно, ови подаци се односе на свакодневну и сталну праксу.
Паралелно са студијом спроведеном у Шпанији и другим наведеним узорком, владине здравствене власти Британци су, у партнерству са Краљевским колеџем, издали важну изјаву становништву Краљевине Унитед.
Према Документ објављен 2018, одржавање 150 минута (око 2х30) ходања недељно, или чак брзе 10-минутне шетње дневно, може променити квалитет живота особе.
„Додатне здравствене бенефиције које се могу постићи ходањем брзим темпом у периоду од 10 минута или више – уместо да се одређени број корака током дана – неоспорни су“, рекао је Сир Муир Греи, стручњак који је потврдио препоруку владе у ере.
