Професор агрономије и агроекологије, Дерек Линцх, са Универзитета Далхоусие, у Канади, у недавни чланак објављен на сајту Тхе Цонверсатион, апеловао је на геолошко доба у којем се налазимо живи: тхе Антропоцен.
Ову нову еру предлажу истраживачи од 1980-их да би истакли значајан утицај људских активности на планети.
види више
Иновативна техника из Јапана учиниће да се опростите од прљаве фуге;…
3 методе личне хигијене након дефекације, према мишљењу стручњака
Линч поставља питање да ли је природа, која се традиционално сматра одвојеном од човечанства, изгубила на важности.
Више од 4,5 милијарди година геолошке еволуције, Земљу су обликовале природне силе, али Током протеклих 200.000 година, човечанство је постало доминантна сила која покреће промене у свему ти екосистема присутна на планети.
Међутим, изузетан менталитет човечанства довео је до поступака који не поштују форме живота, како истиче Линч, цитирајући биолога ЕО Вилсона у својој књизи „Пола Земље“ од 2016.
Антропоцен већ показује јасне знаке свог присуства, а глобалном биодиверзитету прети изумирање због губитак станишта, климатске промене, злоупотреба екстракције, загађење пластиком и хемијска контаминација наставиће се.
Ови понављајући утицаји доводе до изумирања врста по стопи хиљаду пута већој него у доба пре човека.
(Слика: обелодањивање)
Пројекат Халф-Еартх Фондације ЕО Вилсон за биодиверзитет предлаже очување 50% глобалног површинског станишта како би се заштитило 85% свих врста.
Стога, Линч и даље наглашава важност поштовања и давања приоритета улози аутохтоних народа у очувању биосфере.
Други академик, професор политичких наука, Робин Екерсли, са Универзитета у Мелбурну, примећује да концепт антропоцена не нуди потпуно решење за еколошка криза, али може да обави критички посао стављајући политичку и економску историју у контекст геолошког времена.
Забрињавајући сценарио
Одговорност за обликовање будућности планете лежи на човечанству, доминантној геолошкој сили која утиче на земаљске системе.
Међутим, до данас, преговори о клими нису успели да задрже глобално загревање испод 2 ºЦ утврђених Париским споразумом.
Усвајање антропоцена као критичког наратива може представљати прилику да се човечанство повеже са планетом и њеним другим становницима, живим и неживим.
Ово наглашава демократску кризу у одговорности између оних који имају користи од еколошких ризика да би се обогатили и велике већине која трпи последице.
Ако је човечанство, у ствари, нова геолошка сила Земље, демократија постаје најдрагоценије богатство планете.
Како се антропоцен поново фокусира на хибридност и планетарну коеволуцију, еколози почињу да схватите да више нема смисла покушавати да промените свет природе без укључивања оних који су већ модификовани од стране човечанство.
