Социолошка активност, погодна за ученике треће године средњих школа, са питањима о културној индустрији.
Ова социолошка активност је доступна за преузимање у Ворд шаблону који је могуће уређивати, спреман за штампу у ПДФ-у, као и завршена активност.
Преузмите ову вежбу из социологије на:
ШКОЛА: ДАТУМ:
ПРОФ: РАЗРЕД:
ИМЕ:
1) У неколико речи дефинишите шта је културна индустрија?
А:
2) Прочитајте фрагмент испод:
Трошим, дакле јесам. Ова изјава може изгледати и претеривање, али чак и они без прихода морају да је конзумирају. Сиромашни или просјак троше, чак и ако немају прихода. Плоча са храном, ноћ у хостелу или било која друга донација била је могућа само зато што је постојала производњи и неко је одлучио да допринесе оним фаворизованим и на то је пребацио део свог прихода крај. На крају крајева, не постоји бесплатан ручак. Потрошња представља задовољство, као и испуњење потребе. Те потребе све више произлазе из еволуције цивилизације и постају део листе потреба оних који живе у овој цивилизацији. Постоје потребе као што су аутомобили, мобилни телефони, часови језика и мноштво других који су се појавили и појавит ће се, стварајући тако нова очекивања о потрошњи за људе у овој цивилизацији. Капиталистичко друштво повезује потрошњу са супериорношћу, то јест, што је већа снага потрошње, већа је супериорност особе или, још боље, статус ове особе у друштву. (…)
ввв.тудособреоцонсумисмо.блогспот.цом.бр
А) Према тексту, зашто толико конзумеризам? Са чим капиталистичко друштво повезује потрошњу? Објасните својим речима.
А:
3) Прочитајте фрагмент песме:
Име ми се залепило за панталоне
која није моја од крштења или од матичара,
име... чудно.
Моја јакна има подсетник за пиће
коју никада у овом животу нисам ставио у уста. (...)
Моје чарапе причају о производу
Никад нисам искусио
али они су саопштени код мојих ногу.
Моје патике су живописне
нечега недоказаног
овим дугогодишњим кушачем.
Мој шал, сат, привезак за кључеве,
моја кравата и каиш, четка и чешаљ,
моја шоља, моја шоља,
мој пешкир и сапун,
моје ово, моје оно,
од главе до пете,
су поруке,
говорећи слова,
визуелни врискови,
користе наредбе, злоупотребу, рецидив,
обичај, навика, хитност,
неизоставност,
и натерај ме да путујем рекламним човеком,
роб најављене материје.
Јесам, у моди сам.
Тешко је ходати у моди, чак и ако је мода
је да порекнем свој идентитет,
замените за хиљаду, гомилајући
сви заштитни знаци,
сви логотипи на тржишту.
Са каквом невиношћу одустајем од тога да будем
Ја који сам некада био и знао ме
тако различит од других, тако и ја,
мислећи, осећајући и саосећајући
са другим разноликим и свесним бићима
његовог људског, непобедивог стања.
Сад сам реклама,
понекад вулгарно, понекад бизарно,
на националном језику или на било ком другом језику
(било који, углавном). (…)
Зато што си ми показао тако, тако поносан
да нисам ја, већ индустријски чланак,
Молим да се моје име исправи.
Више ми не одговара титула човека.
Моје ново име је ствар.
Ја сам ствар, ствар.
Царлос Друммонд де Андраде
А) Како се у песми види конзумеризам? Објасните.
А:
4) Да ли се слажете са: Потрошња постоји? Коментар.
А:
5) У данашњем друштву шта је важније: количина добара коју појединац има или њихов ниво знања? Коментар.
А:
Росиане Фернандес Силва - Дипломирала у словима
У одговори налазе се на линку изнад заглавља.
Пријави овај оглас