О. коменсализам то је интерспецифични еколошки однос који се одвија између различитих врста, без штете по њих ниједно од то двоје, односно једно нема користи, а друго не трпи никакве промене или штету која може настати нанети јој штету.
Упознајмо мало овај процес?
Знамо да у Бразилу постоји неколико различитих врста, свака са својим карактеристикама, па чак и егзотична, свима је потребан однос са другим врстама или чак са врстама исте класе да би преживели у овом огромном екосистему, успостављајући везе које могу бити корисне или не.
Постоје две врсте односа: Интраспецифични који се јавља код различитих врста и интерспецифични, са истом врстом.
Комензализам се обично дешава између различитих врста, што се назива интерспецифично, овај однос се дешава на хармоничан и позитиван начин, на пример:
ЛАВОВИ И ХИЈЕНА: Лав у свом природном станишту хвата своју журбу како би могао да преживи кроз храну коју обезбеђује за свој прехрамбени ланац, попут зебре, лав ухвати зебру да се храни, са истим задовољством, успут оставља и трупове, то јест, остаје храна, затим Хијена, која није блесава, видите прилику да се храните овим остацима, да, уопште није лепо замишљати ову сцену, али хајде, Хиена има користи од овога процес, односно догоди се такозвани коменсализам, где Хијена има користи од везе, а лав не претрпи никакву штету, или чак ни не зна за постојање хијена
Ајкула и Ремора: Ајкуле су животиње које код многих изазивају страх и панику и то се не разликује на дну мора, али ко би могао претпоставити да постоји веза између њега и ремора? Да, реморас су мале рибе које прате ајкулу, када се храни другим воденим животињама, остацима храна је остала, с тим Ремораши виде прилику да се хране тим остацима, па можемо закључити да није било оштетио ајкулу, а ремора је у потпуности имала користи, јер као и Хијена, није се морала потрудити да тражи своју храна
Погледајте ову слику која представља овај однос:
Алигатор и Вултуре: Прилично чудна веза зар не? Али догоди се, алигатор се храни, а успут оставља и остатке хране, лешинар тада види прилику и храни се тим остацима. А најупечатљивији однос, без сумње, је однос између лешинара и нас људи, да, лешинар се храни мртвим животињама које већину времена остану без икаквих савест на копну код нас, остатке меса остављене у смећу, лешинар једноставно не једе људско месо, јер обично нису изложени у земљи и шуми, већ су сахрањени или кремирани.
Остали чланци:
Претплатите се на нашу листу е-поште и примајте занимљиве информације и новости у поштанско сандуче
Хвала што сте се пријавили.
