Активност тумачења текста, предложена ученицима осме или девете године основне школе, са питањима заснованим на тексту „А Доида“.
Ова активност на португалском језику доступна је за преузимање у Ворд шаблону који је могуће уређивати, спреман за штампу у ПДФ-у, као и завршена активност.
Преузмите ову португалску активност на:
ШКОЛА: ДАТУМ:
ПРОФ: РАЗРЕД:
ИМЕ:
Луђакиња је живела у викендици у средишту похабане баште. А улица се спуштала до потока, где су се некада купали дечаци. (...) Три дечака су сишла рано ујутро да се окупају и улове птицу. Само са том намером. Али било је добро проћи поред куће луде жене и задиркивати је. Мајке су говориле супротно: да је то ужасно, мало грехова ће бити веће. Морамо се сажалити над лудима, јер они не уживају благодати којима смо ми, здрави разум, добили. (...) Збуњујуће је било познато да је луда жена била девојчица баш као и остале у њено далеко време (имала је више од 60 година, а лудило и године заједно су бринули о њеном телу). Прича је текла са различитим варијацијама да је била заручена са фармером, а венчање је било велика забава; али баш у брачној ноћи човек ју је одбацио, сам Бог зна зашто. Њен муж је ужасно устао и одгурнуо је у жару свађе; котрљао се низ степенице, ломио кости, рушио се. Њих двоје се више никада нису видели. Други су рекли да ју је отерао отац, а не супруг, и објаснили су да је једног јутра старац осетио другу горчину у својој кафи, онај ко је велики новац и коштало је умирања (...) У сваком случају, велики људи нису добро испричали причу, а дечаци су деформисали бајка. Репутирана од свих, закључала се у тој викендици на путу до потока и на крају изгубила разум. И раније је губио све везе. Нико није имао срца да је посети. (…) Понекад би се упустила стара црнкиња са лулом и стрпљењем, љубазним у заточеништву, и ту би остала два или три месеца, кувајући. Напокон је луђакиња отерала. И, уосталом, ниједна собарица није желела да јој служи. Одлазак код лудаке, тражење благослова од луђакиње, вечерање у кући луђакиње, у граду су постали изрази казне и симболи подсмеха. (…) И тако су узастопне генерације деце пролазиле кроз врата, пажљиво фиксирале прозорско стакло и одсецале камен. У почетку, као праведна казна. После, из задовољства. Осетљиви људи су жалили због те чињенице и предложили да се пронађе начин за хоспитализацију луде жене. Али како? Азил је био далеко, рођаци нису били заинтересовани. А онда - објашњено је странцу коме би ситуација могла бити чудна - сваки град има своје луђаке; има их скоро свака породица. (...) Дечаци су узели равно гвоздено камење и заузели своје положаје. Сви би играли редом, са прекидима ради посматрања резултата. Шеф је резервисао амбициозан циљ: димњак. (...) Изгледало је да луда жена није приметила агресију, кућа није реаговала. Тада се трећи из групе, у својих 11 година, осећао пун храбрости и одлучио је да нападне врт. (...) Дечак је гурнуо капију: она се отворила. (..) Први је ушао у башту (...) Мало је устукнуо и погледао низ улицу: његови сапутници су нестали. Или су се заиста журили, или су желели да виде докле ће ићи његова храброст, сами у кући луђакиње. Попијте кафу са лудом девојком. Вечера у кући луде жене. Али да ли је била луда? (...) Дечак се пробијао кроз ноге и руке намештаја, обилазио је овде, налетајући напред. Соба је била мала и толико је одговарала. Иза масе клавира, углављен у углу, налазио се кревет. И у њој, подигнута биста, луђакиња је испружила лице истражујући необичне гласине. Дечаку није било корисно што је желео да побегне или се сакрије. И био је одлучан да зна све о тој кући. У осталом, луда жена није показивала знаке рата. Само је подигао руке у висину очију, као да их жели заштитити од камена. Гледао ју је са занимањем. (...) И то каква мала! Тело испод палубе формирало је сићушни успон. Сићушна, тамна, прљава која се временом таложи на кожи и мрља је. И чинило се да се плаши. (...) Дете се разочарано насмешило не знајући шта да ради. Тада се луђакиња још мало подигла, стегнувши се на лактове. Уста су јој се трзнула, испуштајући нејасан, стидљив звук. Како се дете није кретало, нејасан звук се поново исцртао. Стекао је утисак да то није било проклетство, осећао се као позив. Привукла га је луђакиња и сва жеља да је малтретира расула се. Да, то је био апел, а прсти су га, неспретно покрећући, потврдили. (…) Можда је тражио воду. Моринга је била на столу - тиха, између чаше и папира. Напунио је чашу до пола, пружио је. Изгледало је да је луђакиња одобрава главом, а руке су је хтеле држати саме, али дечак јој је морао помоћи да попије. Све је радила природно и више се није сећала зашто је ушла тамо, нити је задржала било какву одбојност према луђакињи. Нестала је и сама идеја да будемо луди. У соби је била старица која је била жедна и која је можда умирала. Никада није видео никога да умире, родитељи би га одвели да је код куће умирућа особа. Али то мора бити како људи умиру. Обузео га је осећај одговорности. Неспретно је покушао да главу наслони на јастук. Укочени мишићи жене нису помогли. Морао је да је загрли за рамена - са гађењем - и на крају је успео да је положи у мекан положај. (...) Вода не може бити, можда лек... (...) Био би случај можда назвати некога. (...) И плашио сам се да ће умрети потпуно напуштена, као нико на свету он мора умрети. (...) Спотакнуо се преко намештаја, повукао с напором тешки ормар с прозора, раставио завесу и светлост је напала магацин у коме је жена умрли. Са ваздухом је дошла одлука. Не бих оставио жену да некога зове. Знао је да јој ништа не може помоћи, осим да седне на ивицу кревета, узме је за руке и сачека шта ће се догодити.
Царлос Друммонд де Андраде Ин: Шегртске приче. Прилагођено
1) Опишите каква је била навика деце у граду у односу на А Доиду?
2) Које су две верзије становништва које се односе на Доидин живот?
3) Шта се десило са Доидом након што се закључала у викендицу смештену на путу до потока?
4) Које су изразе казне или изругивања користили људи у граду у којем је живео А Доида?
5) Зашто људи из града или чланови породице нису поставили А Доиду на одговарајуће место?
6) Које је оправдање користило становништво града када је стигао аутсајдер коме би ситуација могла бити чудна? Да ли се слажете са овим изјавама? Образложити.
7) Након што покушај бацања камења у димњак није дао резултате, шта се догодило са дечацима? Пријавите чињенице:
8) Након провале у Доидину кућу, реците шта се десило са дечаком и власником куће? Да ли укратко описујете његов и женски став од тог тренутка?
9) Након контакта са женом, пријавите какав је осећај обузео дечака? Затим пријавите исход приче.
10) Известите шта сте осећали читајући ову причу
Написала Росиане Фернандес Силва - Дипломирала у словима
У одговори налазе се на линку изнад заглавља.
Пријави овај оглас