Научници у Москви су 30. новембра вратили зомби вирус који је био закопан испод залеђеног језера у земљи 48.500 година. Како наводи Њујорк пост, истраживачи су изазвали страх у популацији могућношћу новог пандемија након оживљавања овог соја. Сазнајте више о овој вести.
Опширније: Треба ли да се плашимо? Вирус замрзнут пре 48.500 година враћа се у живот у Сибиру
види више
Упозорење: ОВА отровна биљка довела је младића у болницу
Гоогле развија АИ алат за помоћ новинарима у…
Глобално загревање отапа огромне делове "трајно смрзнуте" земље које покривају северну хемисферу. Овај догађај је изазвао узнемирујуће ефекте ослобађањем органских материјала као што су клице, ћелијски микроби и вируси који су били неактивни од праисторије.
Ситуација би могла постати још катастрофалнија ако поновно појављивање ових микроскопских бића изазове смртоносне болести за данашњу светску популацију. Да ли сте спремни да поново доживите овако нешто?
Вести о зомби вирусу
Како наводи Њујорк пост, научници су оживели неке „зомби вирусе” да би истражили створења која се буде из пермафроста, односно из смрзнутог тла. Најстарији од њих, Пандоравирус редома, био је стар 48.500 година, чиме је оборен рекорд за вирус стар 30.000 година који су исти истраживачи идентификовали у Сибиру 2013. године.
Сциенце Алерт каже да је нови сој међу 13 вируса у студији и да сваки од њих има свој геном и потенцијал да буде заразан, што представља опасност за здравље друштва. Због тога се верује да ће пандемије као што је Цовид-19 постати учестале, јер се топљењем пермафроста ослобађају дуго неактивни вируси са штетним потенцијалом.
Научници су рекли да је легитимно размишљати о ризицима да древне вирусне честице поново уђу у циркулацију топљењем старих слојева тла. Према њиховим речима, нажалост ова открића могу бити само врх епидемиолошког леденог брега, јер у наредним годинама има још вируса који хибернирају.
Још једна ствар која изазива велику забринутост односи се на зачарани круг, јер се органска материја коју ослобађа лед који се топи разлаже на угљен-диоксид и метан, повећавајући ефекат стаклене баште и топљење. Стога је потребно више истраживања да би се проценио ниво инфективности непознатих вируса када су изложени свим варијаблама средине као што су светлост, топлота и кисеоник.
