Власник највећег речног система на свету и најизразитије врсте водоземаца и примата, Бразил тренутно има 1.173 врсте фауне чија је трајност угрожена.Још 318, иако нису пред нестанком, такође је угрожено.
Подаци се налазе у Црвеној књизи бразилске фауне којој пријети изумирање 2018., резултат је студије која је укључивала учешће 1.270 истраживача, а које је у петак (25) објавио Институт за очување биодиверзитета Цхицо Мендес (ИЦМБио).
види више
Потврђено: Самсунг заиста производи склопиве екране за…
Кина спроводи експерименте са зебрицама на свемирској станици...
За разлику од најстаријег националног истраживања икада забележеног, које је 1968. године спровела тада надлежна агенција за животну средину, Бразилски институт за Десенволвименто Флорестал (ИБДФ), књига се бави, на начин без преседана, ризиком од изумирања животињског света у Бразилу, јер покрива све кичмењаке који постоје у земљи. Ако се узме у обзир само овај део, укупан број врста достиже скоро 9.000.
Са 4.200 страница, ново издање званичне листе угрожених животиња наставља извештаје направљене 2003, 2004, 2005. и 2008. године. Бројеви који су на снази прегледају листе које је Министарство животне средине објавило крајем 2014. године, према уредбама бр. 444 и 445 фасцикле и Црвену књигу из 2008. године.
Поред тога, ажурира неке од номенклатура врста које су раније коришћене у овим документима.
Када се упореде подаци из књиге из 2008. године са најновијим издањем, може се приметити да 716 животињских врста са територије Бразилци су ушли на листу оних који се сматрају под претњом изумирања, док је 170 престало да буде део ње.
Према ИЦМБио-у, током свих ових година, број угрожених врста је само растао. На листи из 1960-их, на пример, било је 44 врсте у овом стању, укључујући сисаре, птице и гмизавце, и 13 из бразилске флоре. Од овог укупног броја, 30 се и данас помиње, јер заслужују упозорење.
Да би припремили Црвену књигу за 2018. годину, истраживачи су испитали 12.254 таксона (класификационе јединице живих бића), од којих је 226 (1,8%) укључено у категорију Није применљиво (НА) за оцењивање, јер заправо не припадају фауни. локални.
„Већина ових врста су птице, морске рибе или морски сисари, од којих многе имају миграторно понашање, широка дистрибуција ван Бразила и јавља се само повремено на бразилској територији", објашњава аутархија.
Још један важан доказ је да је Атлантска шума биом са највећим бројем угрожених врста, како у апсолутном броју, тако иу односу на богатство биома. Од укупног броја угрожених врста у Бразилу, 50,5% се налази у региону, а 38,5% припада овом биому.
Од укупних таксона којима прети изумирање, 1.013 (86%) су континенталне – које се, према подели истраживача, супротстављају морским – од којих се 662 јављају у копненим срединама и 351 у слаткој води.
Аналитичар за животну средину Марсело Марселино де Оливеира, који је командовао Дирекцијом за истраживање, процену и праћење биодиверзитета ИЦМБио када је спроведена анкета, истакла је, у интервјуу, релевантност објављеног рада, тврдећи да се састоји у продубљивању инвентара који су му претходили.
„Пораст броја угрожених врста одражава обим истраживања, који је био већи. У 2014. било је 1.400 врста, које су постале скоро десет пута веће. Сада их има више од 12.000“, рекао је он.
По мишљењу биолога, управо то може бити заслужно за варијацију у броју угрожених врста, посматрано од 2008. до 2018. године.
Он додаје да је промена методолошког система омогућила већу тачност резултата, што, у неким случајевима то је значило уклањање врста са листе оних које се морају пажљиво пратити. пажња. „Користимо критеријуме који се примењују у неколико земаља, као што је губитак квалитета станишта. посвећени критеријуми“.
Једно од брисања се догодило са врстом мајмуна урлача. Према Оливеири, примат је био уврштен на листу угрожених својти, али је уклоњен са ње након поновне процене.
Истраживачи су, према његовим речима, открили да животиња више није концентрисана на једном месту, у истина, присутна и на другим географским тачкама, због чега више не одговара критеријуму становништва смањена. „Новом студијом откривено је да постоји и у Цеари и Маранхаоу, што је показало да није у тако критичној ситуацији“, каже он.
„Постоји велики допринос врста које улазе на листу и значајан допринос врста које такође одлазе“, приметио је он.
На отварању књиге из 2008. године, Фондација Биодиверситас, која је била одговорна за координацију рада у тој фази, истакла је да користио научни оквир који је развио 1997. и који је „општеприхваћен од свих који раде на овој теми у Бразил“.
У књизи ИЦМБио подсећа да су јединице за очување (ЦУ) данас најчешће коришћени инструмент заштите станишта у земљи.
„Крајем 2017. Бразил је имао укупно 1.544.833 квадратна километра заштићених подручја, или 2.029 конзерваторских јединица широм земље, од којих 325 управља Институт Цхицо Мендес.
Од угрожених врста, 732 су регистроване у заштићеним јединицама, у категоријама предвиђеним у Националном систему конзерваторских јединица (СНУЦ).
Они укључују, на пример, записе о врстама које се јављају само повремено у заштићеним подручјима, као што су врсте морске врсте које праве велика расељавања, као што су китови и неке еласмосгране“, пише општина у изводу из књига.
„За 429 таксона не постоји евиденција у конзервационим јединицама, иако 29 има вероватну појаву. Континенталне рибе су група са највећим бројем врста које нису забележене у УЦ и такође група са највећим бројем врста за које се зна да се не појављују у УЦ“, додао је он.
ИЦМБио такође подсећа да, упркос улози коју су одиграле јединице за очување, очување биодиверзитета не може зависити од њих, јер је неопходно да се развије „матрица од очување“.
Завод истиче активности које се спроводе у оквиру Националних акционих планова за очување угрожених врста (ПАН) и планове за смањење утицаја на биодиверзитет изазваних антропогеним активностима (ПРИМ), који се још увек примењују структуриран.
Према публикацији, до сада је имплементирано 60 ПАН-ова, заједно са Истраживачким институтом Јардим Ботаницо до Рио де Жанеиро, који користи 700 угрожених врста, од којих су 526 врста кичмењака, 87 врста бескичмењака и 91 врста флоре.
Утицај заштитних акција био је, према Оливеири, нешто што је потврђено код грбавог кита, познатог по пливању изнад периметра Националног морског парка Аброљос, на обали Баије. „Ово је најбољи пример. Неколико напора за очување током 20, 30 година побољшало је његову процену [у погледу ризика од изумирања].“
