Алек Беард је наставник у јужном Лондону. Узнемирен стагнацијом професије, кренуо је у потрагу за алтернативним идејама за свој рад.
Имајући то у виду, путовао је у више од 20 земаља, посетио школе и унапредио иновативне алате и методе за изазивачНастава 21. века.
види више
Потврђено: Самсунг заиста производи склопиве екране за…
Кина спроводи експерименте са зебрицама на свемирској станици...
Књига Природно рођени ученици је резултат тог путовања. У њему је Берд упарио озлоглашене примере и осврнуо се на главна питања са којима ће се област образовања суочити у каснијим деценијама.
„Креативност, способност решавања проблема и значај наставника велики су изазови за школе. И све то усред велике непознанице како се носити са новим технологијама и вештачком интелигенцијом“, нагласио је он.
У наставку погледајте став лондонског професора у интервјуу за ББЦ Невс Мундо, поводом Фестивала сена, у Картахени, Колумбија.
Док је предавао часове у школи у јужном Лондону, на Кент Роуду, Алекс Берд је приметио да је направио грешку усвајајући застареле методе у наставном процесу, а ово је прва од њих.
„Схватио сам да примењујем методе које је Сократ користио на агори, пре око 2.000 година, да подучавам децу која су имала мобилне телефоне и живе у будућности“, рекао је он.
Други изазов се бави фокусом који област образовања мора дати у односу на будућност. Тако наставник у учионици на крају учи децу како да положе тест.
Наставницима је потребна аутономија и професионализам. Не могу им се замерити што обучавају младе људе да раде испод очекивања.
„Верујем да наставника треба да трансформишемо у једног од најважнијих људи у друштву. Јер, на крају крајева, они су ти који ће обликовати нашу креативност, нашу друштвену кохезију, који ће поставити темеље који воде ка стварању јаке и одрживе економије“, нагласио је Алекс Берд.
Укратко, Алекс Берд тврди да су деци потребне три ствари. „Први је научити размишљати, али на начин који је у складу са изазовима будућности. Овде долази до критичности и улоге коју желе да играју у свету.
„Друго је научити како се понашати, али прије свега како бити креативни људи. Суочени са бројним изазовима, попут еколошких и друштвених, неопходно је да уз помоћ нових технологија развију креативност и науче да раде.
„И треће је применити ову креативност у решавању проблема које савремени свет представља“. Ово, како би се побринули за себе и своје блиске, углавном раде на емоционалној интелигенцији и емпатији.
У књизи природно рођени ученици расправља се улога образовања у помагању у тражењу „значења ствари које радимо“.
На овај начин, неке ствари су промениле начин на који разумемо образовање, и то кроз истраживања психологије, раног развоја, па чак и неуронауке.
Суочени са овим, когнитивни научници су закључили да постоји хијерархија искустава, чији резултати воде ка учењу.
Инсистирање на понављању и памћењу изазива емотивну реакцију, „односно, чине да се осећате узбуђени, тужни, збуњени и тако даље—можете задржати више знања него кроз 'децореба'“, подвукао је он.
О смисао за поучавање то може бити повезано са обављањем посла и професије коју жели да прати, али за Берда ово је веома ограничен поглед на учење.
„Нешто би вам могло имати много смисла јер је то нешто што волите да радите. То је важно за тебе као особу.”
Дакле, ако волите музику, математику, језике и почнете да проучавате ствари које волите, оне имају значење за вас, због вашег идентитета и начина изражавања.
Један од разлога зашто се професор из Лондона одлучио на путовање било је размишљање о овладавању новим технологијама, друштвеним мрежама и појавом Велики података (анализа обима података из коришћења интернета) међу свим областима.
Намера је била разумети како се нове технологије и вештачка интелигенција могу применити у настави. Није случајно, прва дестинација је била Силицијумска долина.
„Тамо сам први пут видео учитеља робота. И то није био андроид испред учионице: то је, у ствари, био софтвер вештачке интелигенције у окружењу за учење на Интернету“, прокоментарисао је он.
Пред компјутером са слушалицама била је лабораторија са учитељицом и десетак петогодишње деце.
На исти начин на који је програм помогао ученицима, могао је да уочи и снаге и слабости сваког од њих, аутоматски прилагођавајући лекције. На крају би смислио персонализовани програм учења и пренео га наставницима.
„Још један пример: 2013. студија Оксфорд Мартин школе открила је да би 700 професија у будућности могло да буде замењено роботима, али ниједно од њих Послови везани за подучавање – тј. у основним школама, предшколским установама, средњим школама, па чак и наставници на факултету – били су са данима пребројано. И то је истина. То се дешава зато што је настава дефинитивно људски процес“, истакао је професор.
Чак и ако постоје вештачка интелигенција или роботи, образовању недостаје људска интеракција. Људи уче природно, али су рођени да уче у друштву. У будућности ће бити много технолошких развоја, али ће их наставници интегрисати.
Ризик је да је вештачка интелигенција боља од најгорих наставника у неким деловима света. Осим тога, поставља се питање јефтине вештачке интелигенције, чак и ако није супериорна у односу на образовање које наставник може да понуди.
Међутим, како Беард наводи, ово је песимистичан поглед на будућност. Суштинска поента је улагање у наставнике, у њихову обуку, што ће резултирати специјализованим професионалцима способним да се баве технолошким алатима.
„Верујем, пре свега, у то настава ће бити најважнији посао 21. века. Живимо у ери у којој Земљини ресурси понестају, понестаје нам ничега“, истакао је он.
Дакле, једина ствар која је неограничена је људска интелигенција, домишљатост и вештине решавања проблема. Ипак, учитељи су ти који подстичу овај људски потенцијал, па ће то бити најважније дело века.
„У мом идеалном свету, ја бих обучавао наставнике на исти начин као и докторе. Односно, наставници би дипломирали на факултету и онда би провели три године комбинујући наставу са знањем других, искуснијих наставника“, објаснио је он.
Тако би професори не само понављали оно што су научили на универзитету, већ би развијали рад заједно са другим професором, унапређујући своја знања.
О највећи образовни изазов у Латинској Америци је неједнакост, упоређивање највишег са најнижим нивоом. Овој неједнакости, која је још јаснија између урбаних центара и руралних подручја, потребно је посветити свеобухватну и хитну пажњу.
Још један потенцијални изазов је демократизација приступа образовању је квалитетно образовање.
Коначно, трећа и најкритичнија тачка су наставници. „Морамо да решимо проблеме обуке, али не само то, обуке, промоције професије, да не мењају учионицу за боље плаћене послове“, упозорио је он.
Још један од изазова са којима се суочава Латинска Америка је тешкоћа, или готово немогућност, да становништво неких региона приступи урбаним центрима.
С обзиром на то, потребно је креирати нове моделе како би деца и млади имали квалитетно образовање на местима где наставник не може да стигне.
„А пример хан ацадеми веома је добар јер успева да правилно користи нове технологије за креирање пројеката од образовање на даљину, који веома добро функционишу и могу допринети добром успеху ученика“, коментарисао.
„Крећемо се ка друштву које дели своје идеје, на основу неограниченог извора знања“, прокоментарисао је он.
За наставника, један од највећих проблема садашњег образовног система је да обезбеди континуирану конкуренцију међу ученицима. Ова пракса ствара затворено окружење, са мало креативности и недостатком сарадње, ствари које би требало да буду фундаменталне за свет.
Замишљамо изазове који се могу превазићи само кроз сарадњу и људску машту. Дакле, неопходно је имати професионалце у стању да развију и колективну интелигенцију, поред индивидуалне интелигенције.
„Постоји неколико веома озбиљних студија које показују ефикасност отворених система, где се подстиче креативност, где се генерише више идеја. И томе нас учи сама природа: како животиња расте, успева да буде много ефикаснија када је у питању реализација и каналисање енергије која јој је потребна за преживљавање“, рекао је он.
*Са информацијама из ББЦ Невс Мундо
Прочитајте такође: ОИК објављује текст са новим смерницама за обуку наставника
