Револуционарна влада заснована на радницима била је – и још увек јесте – сан прогресивних радника кроз историју. Јер овај идеал је постигнут, макар на кратко, у Француској. Ово је Париска комуна.
види више
Научници користе технологију да открију тајне древне египатске уметности...
Археолози откривају запањујуће гробнице из бронзаног доба у…
Париска комуна је започела париском пролетерском револуцијом и представљала је први покушај стварања и спровођења социјалистичке владе. Паришки револуционари, названи „комунарци“, преузели су власт у народном устанку спонтане и органске природе усмереном на социјализам.
Обухватао је период између 18. марта и 28. маја 1871. и имао је јаке марксистичке утицаје и друге левичарске струје. У тих четрдесет дана, он је, поред самоуправљања, сменио републичку власт у актима које су карактерисала начела Прве интернационале радника маса и револуционарних група.
Завршетком рата између Француске и Пруске и последичном предајом Наполеона ИИИ, ситуација у Паризу је постала практично неодржива. Од тада је успостављена Трећа република, која је трајала од 1870. до 1940. године, са Адолпхом Тхиером на челу седам година. Окружен Прусима, град је живео под сталном напетошћу, нелагодом и револтом.
Иако су ројалистички посланици подржали предају, ситна буржоазија и пролетери се нису слагали. Политички притисак довео је до избијања народног устанка у марту 1871. чија је главна последица била рушење републичке власти. Уз подршку Националне гарде, протерали су лојалистичке снаге.
Тамо је започела Париска комуна, влада коју су водили јакобинци и социјалисти. Основано је 26. марта на демократским изборима око деведесетак чланова, од којих су многи припадници Прве радничке интернационале. Власт би централизовала гарда, администрацију званичници, а фабрике радници.
Главни идеал Париске комуне био је да промовише побољшање услова живота и рада за радничку класу и раднике са ниским примањима. Стога су његове мере имале за циљ да задовоље жељу ових класа.
Паришка комуна је збацила буржоаску владу са власти и очигледно нису хтели мирно да седе. Стога су организовали реакцију против револуционара уз подршку снажног полицијског и војног апарата.
Тиме су вође и чланови Комуне хапшени или стрељани, промовишући поновно преузимање власти од стране буржоазије 28. маја 1871. године. Прво искуство социјалистичке и револуционарне владе састављене од радника ближило се крају.
Прво револуционарно искуство било је у Паризу, али су други француски градови успели да структуирају радничке владе, иако за кратко време. Као пример можемо навести градове Тулуз, Марсеј и Лион.