Шта је ограда у инвалидским колицима? Упркос томе што је сличан традиционалном спорту, ограђивање у инвалидским колицима задржава многе особености. Модалитет се практикује у мушкој и женској категорији. И у једном и у другом, азијски и источноевропски такмичари су највећи светски освајачи медаља.
Са мало традиције у спорту, последњих година Бразил осваја простор у Параолимпијске игре. Иако није освојио медаљу на Играма у Рију 2016, 2012. на Играма у Лондону Бразилац Јоване Гисоне освојио је злато.
види више
Шпанац трчао 100 метара увис и обара светски рекорд;…
Откријте једина два бразилска тима која би Меси разматрао…
Прилагођено мачевање за такмичаре са сметњама у локомоторном развоју појавило се 1953. године. Особа одговорна за настанак спорта био је немачки лекар Лудвиг Гутман, који се сматра оцем параолимпијског покрета.
То је један од најстаријих параолимпијских спортова, присутан је од првог такмичења, одржаног у Риму, 1960. године.
До 1955. правила мачевања у инвалидским колицима још увек нису била у потпуности дефинисана. Захваљујући уласку спорта у распоред Параолимпијских игара, Француска је предложила нови пропис, заснован на правилима Међународне мачевалачке федерације (ФИЕ).
Само четири године након његовог дебија, на Играма у Токију, одржана су такмичења у три категорије спорта: сабља, флорет и шпало. Жене су у почетку могле да се такмиче само у фолији. Од 1972. године почели су да се такмиче и у мачу.
У Бразилу, први подаци о модалитету су из 2002. године, углавном због интересовања особа са инвалидитетом. Међутим, од 90-их година, спортиста Андреа де Мелло, који је доживео мождани удар и отишао на лечење у Сједињене Државе, представљао је земљу у спорту.
Тамо је упознала мачевање у инвалидским колицима и упркос животу и обуци у северноамеричкој земљи, на међународним такмичењима бранила је своју домовину.
Иако њиме управља Извршни комитет Међународног параолимпијског комитета (ИПЦ), овај спорт прати правила Међународне мачевалачке федерације.
Спортска такмичења се у основи праве у три категорије, које се разликују, пре свега, по врсти оружја.
Фолија (такмичари и такмичарке): валидни су додири на противничком торзу, под условом да се користи врх фолије.
Мач (такмичари и такмичарке): важећа зона додира обухвата цео део тела изнад кука. Да би били валидни, додири се морају извршити врхом мача.
Сабља (мушки такмичари): ваљани додири се могу извршити на било ком делу тела противника. Овде, поред врха, такмичари могу да користе и само сечиво за додир.
У мачевању у инвалидским колицима могу да се такмиче само особе са сметњама у локомоторном развоју. Столице су причвршћене за шине на такмичарској стази, дужине 4м и ширине 1,5м, са неклизајућим подом.
Мачеваоцима је забрањено да померају столицу. Ако се то догоди, такмичење се обуставља и враћа након враћања у одговарајућу позицију.
У појединачним такмичењима, током првог круга, који траје највише четири минута, побеђује такмичар који први постигне пет поена.
Следећи кораци су три полувремена од три минута, свако са паузом од једног минута. Ко постигне 15 поена или има највећи резултат на крају борби побеђује. Ако је нерешено, постоји продужетак са златним резултатом.
У екипним такмичењима побеђује онај ко постигне 45 поена на крају меча.
Иако оружје које се користи на такмичењима није смртоносно, неопходно је да спортисти користе низ опреме да би се заштитили. Због тога је неопходна употреба маске, заштитних рукавица и јакни.
У дуелима са фолијом потребно је користити штитник за точкове столице. У такмичењима у мачевима, међутим, употреба металног покривача је обавезна за заштиту ногу спортиста и точкова столица.
Као иу већини параолимпијских спортова, такмичари у мачевању у инвалидским колицима су Поверљиво према степену инвалидитета у конкретном случају локомотор.
Класа 1А – Спортисти којима недостаје равнотежа у седењу и имају ограничење руке. Оружје треба да се причврсти завојем, јер нема екстензије лакта у односу на гравитацију и нема преостале функције шаке.
Класа 1Б – Спортисти немају равнотежу у седењу и постоје ограничења на руци. Постоји и продужење руке, али без савијања прстију. Исто тако, оружје се фиксира за руку такмичара помоћу завоја.
Класа 2 – Спортисти са потпуном равнотежом када седе и нормално подигнутом руком.
Класа 3 – Спортисти са добром равнотежом седења и нормалним рукама, али без ослонца за ноге.
Класа 4 – Спортисти са добром равнотежом седења, нормалном снагом руку и подршком за горње екстремитете.
Минимална ограничења – инвалидитет доњих удова упоредив са ампутацијом испод колена. У случају повреде мозга, или чак, у случају сумње, комплетна процена ће се извршити на основу посматрања спортисте током такмичења.
