Није важно да ли сте одрастали у 1990-им, 2000-им или 2010-им, сигурно знате емисију "Кључеви".
Радња, коју је креирао мексички комичар Роберто Болањос, прати малог дечака на улици који живи у бурету у селу пуном људи.
види више
Колико дуго бисте могли да преживите без свемирског одела?
Потрошач тужи ланац брзе хране за више од 20 милиона Р$
Серија је трајала од 1973. до 1980. године. Међутим, његове репризе се приказују до данас и још увек радују децу.
Са својим пријатељима Чикињом и Киком, осталим одраслим људима у селу — Сеу Мадругом, Доном Флориндом, професором Гирафалесом и многим другима — Чавес има авантуре и прави велику буку.
Међутим, једна ствар се не уклапа у ову причу: децу јасно играју људи у одраслом добу.
То је део магије емисије, али да се разумемо, да ли сте се икада запитали какви би ликови били да су права деца?
Ово више није проблем, захваљујући Вештачка интелигенција (АИ).
Бразилски уметник и илустратор Хидрелеи Диао користио је вештачку интелигенцију и графички дизајн да би поново створио ликове „Чавеса“ као деце. Слике је поделио на својој друштвеној мрежи, која има више од 350.000 пратилаца.
Међутим, то није његово прво дело у овом смислу. Уметник је већ неколико пута поделио своју визију какве би биле познате личности које нажалост више нису са нама да нису отишле.
Већ је реконструисао имена попут Ајртона Сене, Леандра (који је био у партнерству са Леонардом), Жоаоа Паула (који је био у партнерству са Данијелом) и Елвиса Прислија.
Недавно је постао виралан рекреирајући телевизијске водитеље као марионете из Барбиесурфовање таласом акциони филм уживо лика.
Ксука, Ангелица, Елиана, Силвио Сантос, Мара Маравилха и многи други су поново замишљени као „играчке“. Провери!
погледај:
Без даљег одлагања, хајде сада да видимо како би ликови у „Чавесу“ изгледали да их играју права деца.
(Фото: Инстаграм/Плаибацк)
(Фото: Инстаграм/Плаибацк)
(Фото: Инстаграм/Плаибацк)
(Фото: Инстаграм/Плаибацк)
Дипломирао је друштвене комуникације на Федералном универзитету у Гојасу. Страствени су за дигиталне медије, поп културу, технологију, политику и психоанализу.
