Детињство је кључна фаза у нашим животима, која обликује оно што постајемо као одрасли. Међутим, нису сви довољно срећни да имају срећно и стабилно детињство.
Неки од нас одрастају као "изгубљено дете“, без љубави, подршке и вођства потребних за процват. Нажалост, ефекти ове врсте детињства могу се задржати иу одраслом добу.пунолетство, утичући на нас на суптилан, али значајан начин.
види више
САД одобриле први орални лек за постпорођајну депресију; знате више
Откријте 13 навика које вас чине дебелим и онемогућавају вам да смршате
Ево неколико знакова да сте можда одрасли као „изгубљено дете“ и како би то могло утицати на вас управо сада.
Када смо у детињству лишени љубави и бриге, може бити тешко да верујемо људима око нас. Овај недостатак поверења може да нас наведе да изградимо емоционалне зидове, што отежава формирање здравих и трајних односа.
Недостатак подршке и потврђивања у детињству може оставити дубоке трагове на нашем самопоштовању.
Ако смо били стално критиковани, занемарени или омаловажавани, велике су шансе да имамо негативан поглед на себе.
Ово ниско самопоштовање може нас спречити да јуримо своје снове и достигнемо свој пуни потенцијал.
Као „изгубљено дете“, често тражимо спољну потврду да бисмо испунили емоционалну празнину коју осећамо изнутра.
Тражимо одобрење од других и постајемо зависни од мишљења других да бисмо се осећали цењенима.
Ова стална потрага за валидацијом може нас оставити рањивим на манипулацију и спречити нас да развијемо здраво самопоштовање.
(Слика: публицитет)
Када одрастемо без јасних, здравих граница, можемо се борити да их успоставимо као одрасли.
Можемо се осећати кривим што кажемо не, дозвољавајући другима да померају наше границе и да нас преплаве.
Овај недостатак наметања може довести до емоционалне и физичке исцрпљености, нарушавајући наше здравље и добробит.
Попут „изгубљеног детета“, страх од напуштања може да нас прогања. Могуће је да имамо потешкоћа да верујемо људима да се држе уз нас, што нас наводи да делујемо на самопоражавајући начин како бисмо избегли напуштање.
Овај страх може оштетити наше односе и спречити нас да успоставимо дубоке, значајне везе.
Када не научимо да се носимо са својим емоцијама у детињству, може бити изазов да се суочимо са њима у одраслом животу.
Можемо затворити осећања или експлодирати у нападима беса, не знајући како да изразимо своје емоције на здрав начин. То може штетити нашим односима и нашем менталном здрављу.
Препознавање ефеката тешког детињства је први корак ка излечењу и одрастању појединца. Од кључне је важности тражити стручну помоћ, као што је терапија, за решавање тако дубоких проблема.
Уз време и одговарајућу подршку, могуће је превазићи ефекте а детињство попут „изгубљеног детета“ и изградити пун и смислен живот.
