Ако сте мало старији, чули сте неколико теорија о крају света. Најновије су биле од 1999. до 2000. (чувена миленијумска буба) и 2012. (која је алузирала на древно предвиђање Маја). Сада, Универзитет Харвард доноси нови датум за наводну апокалипсу.
Математички прорачун који су 1960. године направили универзитетски академици предвидео је својеврсни смак света за неколико година. Студију су спровели Хеинз вон Фоерстер, Патрициа М. Мора и Лоренса.
види више
Кина поставља двогодишњи циљ за масовну производњу робота...
Сазнајте како да се пензионишете преко ИНСС-а, а да нисте достигли минимални износ...
Према њиховим речима, крај света заказан је за 13.11.2026. Другим речима, имамо још три године живота овде.
Студија научника, још 1960. године, дошла је до закључка да ће у свету доћи до пренасељености до 2026. године. Чланак, објављен у часопису Сциенце, каже да ће људи гладовати и покушати да храбро преживе.
„Људска популација ће се приближити бесконачности ако настави да расте као у прошлим миленијумима“, каже се у тексту старом више од 60 година.
Донекле је очигледно да су научници шездесетих година прошлог века направили погрешну процену. А осим тога, много се тога догодило за 63 године.
Једна од тачака коришћених за оповргавање ове теорије су процене Уједињене нације (УН), који има (много актуелнија) предвиђања. Према подацима организације, до 2030. године у свету ће бити укупно 8,5 милијарди људи. И, 25 година касније, имаћемо 9,7 милијарди становника.
Међутим, ово не олакшава много. Нећемо умрети у „апокалипси“, већ пренасељеност света је и даље нешто што забрињава научнике, јер Земља нуди ограничене природне ресурсе.
Штавише, раст становништва је скоро увек повезан са урбанизацијом већег броја простора. Као резултат тога, дефорестација животне средине може постати инхерентна. То би директно утицало на климатске промене.
Штавише, постоји несигуран квалитет живота.
То су тачке о којима од сада треба боље да размислимо.
Дипломирао је друштвене комуникације на Федералном универзитету у Гојасу. Страствени су за дигиталне медије, поп културу, технологију, политику и психоанализу.
